Lačni Franz
22. decembar 2017.
Dom omladine Beograda, Sala Amerikana
Jučerašnji koncert grupe Lačni Franz bio je kruna mojih koncertnih dešavanja u ovoj 2017-toj godini. Moji ljubimci od samih početaka, davne 1979. godine, nisu me ni sinoć razočarali. Naprotiv!
Kao predgrupa nastupila je užička petorka Lude žene. Nisam ih ranije slušao ali su me prijatno iznenadili. Veterani po godinama, ozbiljno i nadahnuto su odsvirali svoj nastup. Rokenrol sa mnogo energije i sa dobrim pesmama kao što su "Daleko iznad moje lige", "Život boli", "Kome pripadam", "Ona sama je", ostavio je pozitivan utisak na sve prisutne.
Ipak svi su došli da čuju novu inkarnaciju Lačnog Franza, svima omiljene novotalasne grupe iz Maribora. Od starih članova ostao je samo, srce od čoveka, harizmatični Zoran Predin. On već nekoliko godina radi sa novom mladom postavkom grupe i to mu je ispravan potez. Takva količina visokog napona u svirci revitalizovala je njegovu muziku.
Promovišući album "Sve dobro" iz 2016. godine kao i ovogodišnje radove "Akustična pusa" i "Nova Nebesa", Predin i društvo su izveli 20 numera i oduševili prisutnu publiku. Počevši sa "Vaš as na deset" (na slovenačkom "Ladja norcev") grupa je šetala između novih pesama ("Daj pusu, daj pusu", "Kad smijem se u snu (Gusarska)", "Svako dobro (Aleluja)") i starih favorita.
Zanimljivo je da je Predin nove kompozicije izveo u srpskoj-hrvatskoj verziji a ne u slovenačkoj (stihovi su drukčiji!), no to nije predstavljalo nikakav minus nastupu. Još jedna karakteristika bilo je izvođenje i tuđih kompozicija pa smo zajedno pevali i revolucionarnu "Bandiera Rossa", "Ja sjećam se" grupe KUD Idijoti, makedonsku narodnu "Ako umram il zaginam" i " Pitaju me pitaju" Olivera Mandića. Za poslednju je priznao da bi za nju dao nekoliko svojih pesama, samo da ju je on napisao!
Naravno najveće i najjače reakcije publike su bile tokom izvođenja klasika grupe "Nek ti poljub nariše ustnice" (sa hard rock svirkom grupe), "Što bi mi bez nas" (kod mene je izazvala knedle u grlu i suze u očima), "Čekaj me" (uh!) i "Ne mi dihat za ovratnik" (koza nora!).
Ako je Predin nameravao da me emotivno dotuče to mu je uspelo numerom "Praslovan". Teško mi je i opisati koje je sve osećaje ova pesma u meni pobudila a i u publici takođe. Činjenica je da smo svi pevali većinu izvođenih kompozicija. One govore o našim životima a i sada bude u nama one iste emocije.
Poslednja pesma regularnog dela koncerta bila je "Zarjavele trombente" grupe Kongres i omiljena kompozicija Zorana Predina.
Na bis Lačni Franz su izveli revolucionarnu pesmu "Bilećanka" (koju sam pevao i u školi a i u vojničkoj predstavi tokom služenja vojnog roka u Zagrebu). Zaista poslednja je bila namenska i optimistična "Ja vraćam sunce u svoj dan" (Najzadnji ugasne luč).
Bio je to završetak izuzetnog koncerta. Mladi muzičari pogotovo gitarista Tine i basista Anej su nas podigli do izuzetnih visina. Uz svu ironiju ali i senzitivnost u tekstovima Zorana Predina muzika i njegov majstorski ljudski nastup ostavio nas je ispunjene novim pozitivnim nabojem.
Hvala Lačnom Franzu i srećna nam nova godina. Trebaće nam ove emocije svaki dan.
tekst - slobodan vlaketić
fotografije & video - nebojša mićković
koncerti
Mark Olson
Klub Doma omladine Beograda
28.07.2017.
